Roditelji se često pitaju: „Da li moje dete dobro govori?“ ili „Na kom uzrastu dete treba ispravno da izgovara glasove?“ Neki odmah posumnjaju na poremećaj izgovora glasova – Dislaliju, drugi smatraju nepravilan izgovor deteta normalnom fazom tepanja koja će proći do polaska u školu. Šta je istina? Kada kažemo da dete ima dislaliju? Kako možemo detetu pomoći da pravilno govori? Kada se javiti logopedu?

Šta je dislalija?

Dislalija je nemogućnost ili nepravilnost izgovora pojedinih glasova kada za to ne postoji neurološko oštećenje, smanjen intelektualni potencijal ili oštećenje sluha. To je poremećaj artikulacije o kome govorimo ako dete ne izgovara pravilno određeni glas ili više njih na uzrastu kada se očekuje pravilan govor. Dete može da izostavlja u potpunosti neki glas, može da ga zamenjuje drugim naučenim glasom ili da koristi pogrešan način artikulacije određenog glasa koji se razlikuje od standardnog izgovora.

Dislalija je najčešći govorni poremećaj koji se relativno lako i brzo tretira. Međutim, moramo naglasiti da dislalija kao i svaki drugi poremećaj ne prolazi spontano i da zahteva stručno organizovan logopedski rad. Nepravilan izgovor se automatizuje i može da ostane kao trajna karakteristika čoveka. Nepravilan govor ima negativan uticaj na socijalni i emocionalni razvoj deteta. Dete je loše prihvaćeno od vršnjaka i obično se smatra manje vrednim. Greške u govoru se odražavaju i na usvajanje čitanja i pisanja kao i na celokupno postignuće u školi.

Postoji nekoliko podela na određene vrste dislalija, a navešćemo samo one koje su značajne za planiranje logopedskog tretmana, njegovu vrstu, intenzitet i prognozu.

Organske dislalije su uzrokovane anatomskim nedostacima govornih organa (nepravilnosti ili rascep nepca, vilice, zuba i jezika). Ove dislalije su nešto zahtevnije za tretman i u određenim slučajevima potrebna je saradnja sa ORL specijalistima.

Funkcionalne dislalije su mnogo češća pojava kod dece. Nema vidljivih nepravilnosti govornih organa, a uzrokovane su teškoćama funkcionisanja složenog mehanizma govornog sistema. Mogu biti uzrokovane nedovoljnom pokretljivošću govornih organa deteta, ili pojavom da dete ima uredan sluh ali nedovoljnu preciznost auditivne analize glasova koja je neophodna za njihov izgovor. U praksi su obično prisutna oba nedostatka koji onemogućavaju detetu pravilan izgovor glasova. Funkcionalne dislalije imaju dobru prognozu i relativno se lako i brzo leče u zavisnosti od vrste i broja oštećenih glasova.

Leksičke dislalije – kod izvesnog broja dece javljaju se i nesistematske greške u izgovoru. To je pojava da deca znaju i mogu da izgovore određeni glas, ali ga u nekim rečima ne koriste ili zamenjuju (kupi-puki; spava-pava; vrata-gvata; traktor-tatkor). Ova pojava je razvojna faza govora kod dece koja bi trebala da se završi oko četvrte godine. Ukoliko se ovaj tip grešaka zadrži i u predškolskom ili ranom školskom uzrastu, onda se radi o govorno-jezičkom poremećaju, koji obično zahvata i procese čitanja i pisanja. Vrlo često ga prate i greške u usvajanju gramatičkih pravila ili drugi jezički nedostaci.

Dislalija kod dece

Dislalija je najčešći govorni poremećaj kod dece predškolskog i školskog uzrasta. Istraživanja pokazuje da je procentualno zastupljena kod njih 20-30%. Novija istraživanja pokazuju tendenciju njenog rasta. Ove podatke možemo dovesti u vezu sa osnovnim preduslovima dobrog izgovora, a to su motorna spretnost govornih organa i dobra slušna analiza govora. Evidentno je kasnije sazrevanje fine motorike i motorike govornih organa kod dece zbog savremenih trendova življenja. Takođe i zanemarivanje auditivne stimulacije koju sve više potiskuje vizuelna. Sve ovo utiče na kašnjenje u sazrevanju govornog sistema i pojave dislalije.

Dislalija je najčešća kod dece, ali postoji i određen procenat odraslih ljudi koji imaju ovaj poremećaj. To su obično oni koji se nisu javili logopedu u razvojnim fazama, tj. u predškolskom ili ranom školskom uzrastu sa nadom da će ovaj poremećaj vremenom nestati. Vrlo bitno je što ranije se javiti logopedu jer je govor automatski proces i kada se pogrešno naučeni načini govora ustale teško ih je ispraviti. Uzrast u kome se dijagnostikuje dislalija i leči značajno utiče na prognozu.

Kako da znam da moje dete ima dislaliju? Koji su simptomi dislalije?

Dete do pete godine treba da savlada izgovor svih glasova. Kašnjenje u razvoju glasova je jedan od osnovnih kriterija na osnovu kojeg utvrđujemo postojanje dislalije. Deca postepeno ovladavaju izgovorom glasova. Postoje glasovi koji se javljaju ranije, jer su manje zahtevni, i oni koji se javljaju kasnije, jer zahtevaju spretnije pokrete artikulacionih organa, ali i finiju auditivnu analizu. Dajemo vam razvojne norme za izgovor glasova, na osnovu kojih možete pratiti govorni razvoj vašeg deteta. Neka deca znatno ranije izgovaraju određene glasove.

Tabela razvoja glasova kod dece (razvojne norme)

1 – 2 god. 2 – 3 god. 3,5 – 4,5 god. 4,5 – 5 god.
A, O, E, P, B I, U, F, V, T, D, N, Nj, M, K, G, H, J S, Z, C, Š, Ž, L, Lj Č, Ć, Dž, Đ, R

Na osnovu ovog podatka možemo zaključiti da nije potrebno čekati uzrast od pet godina za određene glasove jer se oni javljaju znatno ranije. Glasovi koji se javljaju pre su baza za razvoj složenijih glasova npr. J i V su potrebni za razvoj glasova L, LJ, R ili glas S za razvoj glasa Š; glas Z za razvoj glasa Ž, glas C za razvoj glasa Č. Ukoliko primetite kašnjenje određenog glasa obavezno se konsultujte sa logopedom. Odlaganjem posete logopedu samo se još više usporava govorni razvoj deteta, automatizuje se pogrešan izgovor za koji će biti potebno više vremena da se koriguje na kasnijem uzrastu.

Kako se ispoljava dislalija?

Dislalija se ispoljava na različite načine i to kao:

Omisija – dete izostavlja određeni glas u rečima ali je prisutna kratka pauza na mestu neizgovorenog glasa ( sok-ok; vrata-vata; slon-son; spava-pava; plava-pava ili na kasnijem uzrasu ruka-uka)

Supstitucija – dete zamenjuje neki glas drugim glasom koji je već usvojilo (koka-tota, kuća-tuća; golub-dolub; ruka-luka)

Distorzija – kada dete izgovara određeni glas ili više njih sa neobičnim prizvukom, tj. nepravilnim položajem artikulacionih organa. Čest primer je kada pri izgovoru glasova S, Z, C viri jezik izmeđe zuba i čuje se određeno šuštanje. Ili, kada se pri izgovoru glasa L vidi pomeranje usana kao za W. Ili, kada se pri izgovoru glasova S, Z, C, Š, Ž, Č čuje neobično šuštanje. Ove greške su individualne i mogu da budu najrazličitija odstupanja od standardnog izgovora glasa.

Moramo naglasiti da nije dovoljno samo pratiti razvojne norme za pojavu određenog glasa, potrebno je uočiti i svaku specifičnost u izgovoru deteta koja je neobična. Postoje razvojne faze koje su normalne i prolazne kao što je izostavljanje tek naučenog glasa u „teškim“ rečima. Na primer, dete na uzrastu 3-3,5 godine kaže supa, ali maska je matka ili maka i tek nakon par meseci u potpunosti usvaja glas S u svim rečima na početku u sredini i na kraju reči. Ili, dete koje je tek naučilo izgovor glasa Š može još neki kraći period da ga zamenjuje sa glasom S u nekim rečima. Ove faze ne bi trebalo da traju dugo. Moramo skrenuti pažnju da distorzija glasova nikada nije razvojna faza. Ona pokazuje da dete nema sposobnost da uvidi specifične artikulacione karakteristike za izgovor određenog glasa i neophodna mu je stručna pomoć logopeda. Bitno je što pre potražiti stručnu pomoć kako se ne bi učvrstio nepravilan izgovor.

Rotacizam

Rotacizam je poremećaj izgovora glasa R. Ovo je jedna od najčešćih asocijacija za dislaliju, a ponekada i za logopeda. Jedan je od češćih oblika dislalije i kod odraslih. Kod dece je takođe čest, lako se uočava, a ponekada teško koriguje, posebno ako je u pitanju distorzija i to najčešća grlena pozicija glasa R ( „francusko“).

Glas R zahteva veliku pokretljivost jezika i pri njegovoj artikulaciji dolazi do vibracije vrha jezika na alveolama (istureni deo nepca) iza gornjih sekutića. Da bi došlo do ove vibracije potrebna je dobra proporcija jezika u odnosu na druge artikulacione organe kao i zrelost i spretnost mišića jezika. Najčešće distorzije nastaju baš iz ovog razloga jer se dete trudi da izgovori ovaj glas i umesto vrha počinje da vibrira koren ili leđa jezika. Nekada je ovaj trud uzrokovan željom deteta da izgovori glas R, a češće je pod pritiskom okoline koja ne razume način i specifičnost izgovora ovog glasa.

Glas R je specifičan i po vremenu javljanja jer ga neka deca vrlo uspešno izgovaraju na uzrastu od 2,5-3 godine dok se kod drugih javlja kao zadnji glas sa 4,5-5 godina. Razvoj ovog glasa obično prolazi kroz razvojne faze od omisije na uzrastu od tri godine kada dete umesto reči „riba“ izgovara „iba“, ali pravi kratku pauzu jer je svesno da tu postoji glas koji ono na taj način izgovara i ima utisak korektnog izgovora. Zatim se ta pauza zamenjuje glasom V, J, L. Dete može na uzrastu 3,5-4 godine da izgovara „vuka“, „juka“;„luka“ umesto reči „ruka“. Obično ubrzo posle ove faze na uzrastu od 4-5 godina sledi pravilan izgovor glasa R koji može na početku da bude blag, sa nedovoljno vibracije. Obično se prvo javlja u pozicijama sa većom napetošću „tr-trava, dr-drvo, br-brzo, pr-prvi, cr-crno, vr-vruće, mr-mrzi, kr-kruška, gr-grana, sr-sreća, zr-zrno“. Ubrzo dete uspeva da pravilno izgovori naučeni glas u svim rečima i pozicijama u reči. Nekada postoji i kratka faza zamene glasa R sa glasom L, ali se svakako mora završiti do šeste godine.

Ukoliko dete ne izgovara glas R ni posle pete godine potrebno je obratiti se logopedu koji će utvrditi da li postoji neki problem artikulacije. Nepravilan izgovor glasa R je moguće korigovati kao i svaki drugi. Nekada se potpuna korekcija izvrši za mesec dana tj. nekoliko poseta logopedu, a nekada je potrebno i par meseci. Brzina korekcije izgovora zavisi pre svega od uzroka tj. spretnosti jezika i njegove mogućnosti da vibrira ali svakako i od motivacije deteta i spremnosti roditelja na saradnju. Značajan je i uzrast u kom se tretman primenjuje.

Dislalija i tepanje

Tepanje je čest sinonim za dislaliju. Nekada se susrećemo i sa nazivom bolest tepanja. Sva deca razvojno prolaze kroz fazu tepanja, neka manje pa nam se čini da nikada nisu ni tepala, a druga više, i teško se odriču te navike. Međutim ovaj „bebasti “govor polako ustupa mesto govoru odraslih i to se najčešće dešava postepeno izmeđe treće i četvrte godine. Tepanje se kod dece javlja jer se postepeno razvija spretnost pokreta govornih organa, pre svega jezika. Takođe se i postepeno razvija fina slušna analiza svakog glasa i tek sa četiri godine smatramo da je dete potpuno spremno da izgovara glasove kao odrasli čovek.

Roditelji često prave veliku grešku kada se detetu obraćaju tepajući. Govor se razvija pod uticajem sredine i govornog modela. Ukoliko dete nema dobar model ono neće imati priliku da usavrši svoj govor i zadržaće se dugo na fazi tepanja. Na taj način roditelji nesvesno usporavaju govorni razvoj svog deteta. Ukoliko roditelj ima dislaliju velika verovatnoća je da će dete oponašati taj govorni model i vrlo često razviti dislaliju istog tipa. Naravno da se ovo može izbeći ukoliko na vreme obratimo pažnju na govor deteta i konsultujemo se sa logopedom bar jednom do treće godine života deteta. Poželjno je i pre sa godinu ili dve.

Kako se leči dislalija?

Dislalija je govorni poremećaj najlakši za lečenje i sa najboljom prognozom. Dobro organizovan logopedski tretman daje brzo vidljive rezultate. Brzina lečenja zavisi od nekoliko faktora: tipa dislalije, broja glasova koje dete ne izgovara, uzrasta na kom se počinje tretman, iskustva i sposobnosti logopeda, motivacije deteta, ali i spremnosti roditelja za saradnju. Potrebno vreme da se koriguje nepravilni izgovor deteta je od par poseta logopedu do šest meseci intenzivnog tretmana. Brže se koriguje ukoliko je u pitanju samo jedan glas u odnosu na problem izgovora čitave grupe glasova. Ukoliko logopedski tretman izostane, dislalija ima veliku mogućnost da ostane trajan poremećaj u odraslom dobu. Najduži rad zahteva prošireni artikulacioni poremećaj u kome dete ne izgovara trećinu pa čak i polovinu glasova.

Kako izgleda logopedski tretman dislalije?

  1. Pri prvoj poseti logopedu proceni se govorni nivo deteta. Ovaj pregled u našem centru je besplatan. Procenjuje se govor deteta u spontanoj komunikaciji, uzimaju se anamnestički podaci od roditelja koji nam služe za postavljanje dijagnoze. Zatim se vrši procena sposobnosti izgovora glasova primenom standardizovanih artikulacionih testova. Vrši se procena govornih organa, izgled i njihova spretnost pokreta. Procenjujemo auditivnu razvijenost za određeni glas. Na osnovu dobijenih podataka postavlja se dijagnoza dislalije, određuje se njen tip, ali se pravi i plan korekcije. Ukoliko se roditelji slažu dogovaramo se za dalji tretman, njegov intenzitet i trajanje. Obično je to 2-3 puta nedeljno u trajanju od 45 min.
  2. Zavisno od tipa dislalije vrše se pripreme za izgovor glasa. To su vežbe slušanja i vežbe motorike govornih organa. Koristimo sve prednosti digitalnog logopedskog seta (Behringer), ali i kombinaciju svih logopedskih metoda koje mogu olakšati tretman i učiniti ga zabavnim. Najčešće na ovom prvom tretmanu dete nauči da pravilno izgovara glas. U svesku koju donosi zapisujemo sve što se radi, ali i kratka uputstva za ponavljanje sa roditeljima narednih dana do sledećeg dolaska, tako da roditelji već posle prve posete logopedu primete napredak.
  3. Svaka naredna poseta služi za uvežbavanje glasa, prvo kroz lakše pozicije, a zatim kroz teže. Uvežbavamo glas na početku, u sredini i na kraju reči. Zatim se vrši njegova automatizacija kroz rečenice i pesmice. Na kraju, uvežbavamo upotrebu u svakodnevnom govoru. Brzina korekcije glasa se isključivo prilagođava svakom detetu pojedinačno. Iskusan logoped poštuje mogućnosti deteta, ali ima i dobre metode motivacije koja je veoma bitna za tretman dislalije. Obično se glas u potpunosti nauči za 5-6 dolazaka eventualno mesec dana. Zatim se radi postavka sledećeg glasa, njegovo uvežbavanje i automatizacija. Pri korekciji glasova vodi se računa o razvojnim normama i mogućnostima deteta. Neke glasove uvežbavamo pre, a neke kasnije.

Dislalija i škola

Deca bi trebala pravilno da progovore do polaska u školu. Ovo je bitno zbog procesa čitanja i pisanja koji se teško razvijaju ako dete ne izgovara određene glasove. Pri upisu u školu obavlja se sistematski pregled u sklopu kog je obavezan i pregled logopeda. Na ovom pregledu se procenjuje izgovor glasova, ali i razvijenost jezičkih komponenti neophodnih za procese čitanja i pisanja. Ukoliko dete ima neki govorni poremećaj on se mora naznačiti i dete uključiti na logopedski tretman kako bi u što skorijem periodu otklonili nepravilnosti. Ukoliko je u pitanju teži oblik govorno-jezičkog poremećaja i dečiji govor je teže razumljiv za širu okolinu, pored logopedskog tretmana potrebno je i prilagođavanje nastavnog plana i programa.

Dislalije ili disleksija – kako se razlikuju?

Ovo su dva potpuno različita poremećaja koja imaju i različite vrste tretmana ali i prognoze. Leksička dislalija može da ukazuje na disleksiju.

  • Dislalija je poremećaj govora-artikulacije samog glasa. Dete nije u stanju da adekvatno izgovori određeni glas. Kod dislalije je isključivo prisutan problem izgovora glasova, dok su ostale jezičke komponente razvijene u skladu sa uzrastom (rečnik, gramatika, semantika i pragmatika). To je za relativno kratko vreme rešiv poremećaj i dete ne zahteva dodatnu podršku.
  • Disleksija je jezički poremećaj koji podrazumeva teškoću čitanja. Obično su neki simptomi vidljivi i pre polaska u školu, kao što su neadekvatna upotreba glasova koje može i zna da izgovori. Dete zamenjuje glasove u određenim rečima, skraćuje reči ili dodaje glasove koji ne postoje. Problem je uočljiv na nivou reči, a ne na nivou glasova. Ove greške su veoma uporne, teško se ispravljaju i zahtevaju dugotrajne procese podrške detetu da bi moglo naučiti čitati i pisati. Uz ove simptome prisutan je i niz drugih simptoma jezičkog poremećaja (greške na nivou gramatike, semantike, upotrebe jezika i oskudnog verbalnog izražavanja, kao i teškoće organizovanja jezičkog sadržaja).

Govorne vežbe za tretman dislalije

Vežbe koje prethode korekciji određenog glasa su vežbe pripreme motorike govornih organa koja je neophodna za izgovor glasa, ali i vežbe slušanja, verbalne pažnje, detekcije i diskriminacije glasa, kao i vežbe verbalne memorije. Vrste vežbi se određuju prema tipu dislalije, ali i svakom detetu pojedinačno. Ove vežbe se mogu koristiti i kao način stimulacije govornog razvoja dece i prevencije dislalije. Vežbe je potrebno uklopiti u organizovanu igru, kako bi ih dete što bolje prihvatilo i redovno, svakodnevno radilo. Dete mora da se oseća prijatno dok vežba. Ne forsiramo izgovor glasova ukoliko dete motorno i slušno nije spremno za njih. U ovakvim slučajevima dolazi do još većih govornih poremećaja, a nekada i do emotivnih smetnji. Najbolje se konsultovati sa logopedom koji može proceniti nivo smetnje i mogućnosti za stimulaciju ili korekciju govora. Korekcija izgovora glasova mora biti stručno organizovana.

Navodimo neke od vežbi za korekciju izgovora glasova kod dece:

  • Vežbe koje zahtevaju pokretanje i istezanje jezika za izgovor glasa L, LJ, R,-plazenje, oblizivanje kao maca, lizanje sladoleda ili velikih lizalica, pravljenje bombonice vrhom jezika na unutrašnjoj strani obraza, klokotanje jezikom o nepce, konjić koji ide polako pa brzo.
  • Vežbe snage jezika i njegovo podizanje za izgovor glasova Č, DŽ, Š, Ž – mogu biti igrice takmičarskog tipa: ko će duže držati podignut jezik na nepce, možemo da brojimo i da se dete svaki dan trudi da izdrži duže. Ili, da na isplaženom jeziku držimo bombonu, ko može duže da izdrži, merimo vreme.
  • Vežbe duvanja i usmeravanja vazdušne struje koja nam je potrebna za izgovor glasova S, Z, F, H, Š, Ž – duvanje balona od sapunice, papirića, usisavanje vazduha na slamku i njegovo duvanje.
  • Igrice prepoznavanja određenog predmeta samo na osnovu zvuka koji se čuje za decu mlađeg uzrasta ili detekcija određenog glasa u rečima za decu starijeg uzrasta. Na primer, pljesni rukama ako u reči čiješ glas Č. Za decu koja umesto Č izgovaraju C, kažemo reči u kojima ima glas Č pa reči sa glasom C ili reči u kojima nema ni jedan od njih. Ili, da dete od ponuđenih reči pronađe onu koja u sebi ima zadati glas. Igrica „na slovo, na slovo“.
  • Kada je dete pripremljeno motorno i slušno pokazuje mu se način artikulacije određenog glasa. Svaki glas ima svoj način tvorbe i poziciju govornih organa koju dete treba izimitirati da bi proizvelo glas.
  • Za pravilan izgovor glasa mogu se koristiti logopedske sonde i špatule kojim mehanički podižemo jezik za glasove (l, lj, r, š, ž, č, dž) ili spuštamo za izgovor glasova (s, z, c, ć, đ, k, g).

Govorne vežbe za glas L

  • Glas L nastaje kada vrh jezika podignemo gore na alveole (nepce iza gornjih sekutića) i dolazi do blagog kontakta. Ukoliko je potrebno možemo detetu pokazati i na ogledalu šta se to dešava pri izgovoru ovog glasa. Glas prvo izgovaramo u slogu: LA, LO, LE, LU, LI. Ukoliko dete to može, prelazimo na izgovor glasa u rečima. Izgovor je praćen i slikovnim materijalom koji dete imenuje po našem modelu. Takođe, primenjujemo i digitalni logopedski set koji detetu pruža idealnu mogućnost slušanja samog glasa.
  • Reči u kojima je glas L na početku reči: lak, luk, lepo, lako, list, lopta, limun, leptir, lupa, luster, lampa ,labud, lonac, livada, lutka, lopata, leteti, lisica, lizati…
  • Zatim se izgovaraju reči u kojima je glas L u sredini reče: malo, pile, palo, voli, selo, kula, balon, zeleno, slon, slika, stolica, pliva, blago, zlato, plavo, slovo…
  • Reči u kojima je glas L na kraju reči: šal, bokal, bal, bol, pol, hol, koral, krokodil…
  • Glas se zatim uvežbava kroz rečenice u kojima je više reči sa naučenim slovom, zatim kroz pesmice u kojima je često zastupljen glas. Kasnije se dete vežba da koristi naučeni glas kroz pričanje priča na osnovu slike, ili prepričavanja nekog događaja.
  • Ukoliko je potrebno, vrši se i diskriminacija (razlikovanje) u odnosu na glas sa kojim ga je dete menjalo. U ovoj situaciji je to obično glas J ili V. Ovu diskriminaciju možemo raditi kroz unapred osmišljene igrice ili izgovarati reči i rečenice u kojima se nalaze ti glasovi.

Govorne vežbe za glas LJ

  • Glas Lj se formira tako što se vrh jezika spušta dole iza donjih sekutića, a ostatak jezik se podiže ka nepcu. Dete za početak može samo da prelazi jezikom preko nepca, a zatim i da pokuša da izgovori glas Lj kroz slog: LJA, LJO, LJU, LJE, LJI. Pokazujemo i slikovni materijal kroz koji uvežbava izgovor ovog glasa, počinjemo sa izgovorom lakših reči u kojima je glas LJ na početku: ljuto, ljigav, ljubav, ljudi, ljuska, ljutnja, ljubiti, ljubičica, ljubičasta, ljubomora, Ljuba, Ljilja.
  • Zatim uvodimo glas Lj u sredinu reči: Olja, ulje, polje, Milja, Bilja, bolje, volja, biljka, bodlja, šljiva, gljiva, dalje, pljusak, biljuška, nedelja, patuljak, šolja, školjka, čaplja…
  • Uvežbavamo igovor glasa Lj na kraju reči: mulj, žulj, cilj, kralj, kelj, pištolj, učitelj, pasulj, prijatelj, ljubitelj…
  • Naučeni glas uvežbavamo kroz rečenice u kojima je više reči sa glasom Lj, zatim kroz pesmice i na kraju kroz slobodnu komunikaciju. Ovaj period automatizacije nekada ide nešto sporije ali je potrebno dete motivisati i podstaći da naučeni glas pređe u svakodnevnu upotrebu.

Govorne vežbe za glas R

  • Glas R se formira tako što se vrh jezika podiže i vibrira na alveolama (istureni deo nepca iza gornjih sekutića).
  • Obično pre postavke glasa potreban je period od par časova za vežbe motoričke spretnosti jezika kako bi on mogao da vibrira.
  • Dete za početak može da ima R koje još uvek nema dovoljnu vibraciju koja se pojavljuje vežbanjem jezika. Bitno je da je položaj svih govornih organa pravilan za produkciju glasa R.
  • Glas R se bolje čuje u rečima sa konsonantskom napetošću tako da njih prvo i uvežbavamo: trava, traka, tri, trn, trči, drug, drži, drma, crv, crn, crkva, prvi, prst, brzo, brdo, kruška, trešnja.
  • Glas R uvežbavamo u rečima: ruka, reka, repa, ranac, roda, riba, rog, raditi, rese, rudnik, ribar…
  • Glas R uvežbavamo u sredini reči: ograda, porodica, mornarica, sarma, torba…
  • Glas R na kraju reči: dar, sir, mir, odmor, zubar, doktor, kuvar, leptir, prozor, semafor, ribar, redar, rudar, radar…
  • Naučeni glas uvežbavamo kroz rečenice, pesmice i priče.
  • Ukoliko je potrebno radimo i diskriminaciju (razlikovanje) od sličnog glasa. To je obično glas L.

Govorne vežbe za glas Č

  • Glas Č se formira tako što se jezika podiže na sredini nepca, usne su napućene i zaobljene. Čuje se blagi udar. Ukoliko dete nema dovoljnu pokretljivost i snagu mišića jezika potrebno je raditi vežbe motorike i pripreme za pravilan izgovor ovog glasa. Razvijamo svest o ovom glasu i njegovu detekciju u rečima (pronađi glas, zaokruži ga, da li postoji u određenoj reči, gde se nalazi glas Č.)
  • Detetu pokazujemo kako nastaje glas. Dete sluša pravilan izgovor i pokušava da imitira izgovor glasa kroz slog: ČA, ČO, ČU, ČE, ČI.
  • Uvežbavamo izgovor glasa prvo u lakšim rečima na početku reči: čaj, čovek, čupav, čarapa, čizma, čamac, češalj, činija, čokolada…
  • Uvežbavamo glas u sredini reči: oči, mače, pače, plače, pečurka, naočare, novčanik, papuče, palačinka…
  • Uvežbavamo glas Č na kraju reči: mač, kolač, otirač, ključ, obruč, brač, plač…
  • Uvežbavamo naučeni glas kroz rečenice, pesmice i priče i radimo na njegovoj automatizaciji koliko je potrebno.

Nekada deca brzo usvajaju pojedine glasove pa se uvežbavanje glasa može ubrzati i raditi istovremeno na početku, sredini i kraju reči. Međutim za korekciju izgovora potrebno je dovoljno vremena posvetiti uvežbavanju glasa kako bi se on i automatizovao. Dešava se da dete i pored toga što je naučilo određeni glas ne koristi ga u svakodnevnom govoru jer proces korekcije nije u potpunosti završen.

Govorne vežbe za glas DŽ

fdfd

  • Glas DŽ se na isti način formira kao glas Č, samo se razlikuju u zvučnosti. Ovaj glas je manje napet od glasa Č i ne oseti se udar vazdušne struje na nepcu. Razvijamo svest o ovom glasu kroz slikovni materijal i auditivnu stimulaciju. Uvežbavamo ga kroz reči: džak, džep, džin, džip, džudo, džem, džungla, džemper, odžak, patlidžan, pidžama, kandže, udžbenik, bedž, imidž, koledž, bridž…
  • Automatizujemo naučeni glas kroz pesmice i priče.

Govorne vežbe za glas Š

  • Glas Š nastaje tako što se jezik podiže visoko ka nepcu i pravi tesnac kroz koji prolazi vazduh praveći šum. Usne su takođe napućene i zaobljene. Ovaj glas se obično lako nauči i vežba se postupno od izgovora u slogu preko reči u kojima je na početku, u sredini i na kraju reči. Radi se njegova automatizacija i ako je potrebna diskriminacija sa glasom S.
  • Reči za glas Š: šuma, šolja, štap, škola, šešir, štikla, šator, šapa, školjka, šnala, uši, piše, košulj, čaša, pištolj, pošta, kokoška, koš, miš, tuš, veš, doboš…

Govorne vežbe za glas Ž

  • Glas Ž ima isti način artikulacije kao i glas Š. Razlikuje se samo po zvučnosti jer je ovaj glas zvučan i oseti se manja napetost pri njegovom izgovoru. Detetu prvo pokazujemo način artikulacije, razvijamo auditivnu svest za ovaj glas. uvežbavamo ga postupno kao i svaki drugi glas.
  • Reči za izgovor glasa Ž: žbun, ždrebe, žena, žeton, žvaka, žuta, žir, život, životinje, koža, ruža, mreža, plaža, veže, reže, puž, jež, nož…

Govorne vežbe za glas Ć

  • Glas Ć nastaje tako što se vrh jezika spušta dole iza donjih sekutića, a zadnji deo jezika se podiže, pa dolazi do udara vazdušne struje. Usne su blago razvučene.
  • Uvežbavamo glas kroz reči na slovo Ć: ćup, ćurka, ćošak, ćevap, ćopav, kuća, sveća, sreća, obuća, odeća, voće, povrće, pećina, peć, noć, moć, ptić, mladić…
  • Uvežbavamo naučeni glas kroz rečenice, pesmice i priče.

Govorne vežbe za glas Đ

  • Glas Đ se formira na isti način kao glas Ć, samo je prisutna razlika u zvučnost. Ovaj glas je nešto blaži. Reči na slovo Đ: đak, đavo, đon, đevrek, đeram, đorđe, đuveč, đurđevak, mlađa, bođa, posuđe, leđa, grožđe, rođendan, žeđ, mlađ, buđ.
  • Uvežbavamo naučeni glas.

Govorne vežbe za izgovor glasa K

  • Glas K nastaje tako što zadnji deo jezika, koren pravi pregradu sa nepcom. Ovaj je glas teže vidljiv, pa nekada deca imaju problem da nauče ovaj glas. On se rano javlja, a u dislaliji se obično zamenjuje sa glasom T. Detete se nauči da pravilno postavi jezik za izgovor ovog glasa, zatim se on uvežbava kroz reči na slovo K: kuća, kip, kola, koš, kifla, kišobran, krava, kornjača, kengur, ključ, kesa, kosa, kreda, krema, kaiš, kamen, kačket, kokoška, oko, ruka, olovka, mleko, jabuka, seka, baka, mak, oblak, sok, lak, luk, bik, momak, sladak…

Govorne vežbe za izgovor glasa G

  • Glas G na isti način nastaje, kao i glas K, ali je zvučni glas. Reči na slovo G: guma, golub, grlo, gitara, grudi, giska, glista, pegla, magla, noga, ograda, nagrada, drag, drug, sneg, šlag, krug…

Saveti za roditelje

  • Dojenje je prvi način stimulacije motorike govornih organa
  • Korišćenje flašica, duda, varalica, sisanje palca štetno utiče na razvoj motorike, dovodi do hipotonije mišića jezika kao i njegovog isturenog položaja, a ponekad i deformiteta vilice.
  • Ograničiti upotebu blendera. Dete mora naučiti žvakati čvrstu hranu u prvoj godini života.
  • Sa detetom razgovarajte od rođenja. Podržavajte svaku vokalizaciju i oglašavanje tako što ćete za njim ponoviti izgovoreno, pokazati radost i motivisati ga da opet govori.
  • Učite dete reči za sve što ga okružuje. Dete mora puno puta da čuje određenu reč, da vidi predmet o kome govorite da bi se stvorila trajna veza određenog predmeta i reči koja ga označava.
  • Detetu se obraćajte kratkim rečenicama ali pravilno izgovorenim. Roditelji su prvi i osnovni govorni model na osnovu kog dete uči.
  • Imajte strpljenja za dečiji nesavršeni govor, ali ga istovremeno podstičite na spontanu korekciju tako što ćete posle nepravilno izgovorene reči za detetom ponoviti pravilno reč (dete kaže: „ gvata“ vi ponavljate: „misliš vrata, da to su vrata“; „daj ode“, vi ponavljate: “evo voda, želiš vode“).
  • Razgovarajte sa detetom, tretirajte ga kao ravnopravnog govornika koji će da izrazi svoje želje, potrebe i mišljenje.
  • Negujte kulturu govorenja i verbalnog izražavanja .
  • Čitajte detetu od samog rođenja.

Najčešća pitanja roditelja vezana za dislaliju

Da li je dislalija nasledna bolest?
Nije. Nasleđuje se konstitucija govornih organa koja može, ali i ne mora da dovede do dislalije. Najčešće je u pitanju loš govorni model koji deca imitiraju.

Da li se dislalija javlja i pre pete godine?
Da. Ukoliko dete ima pogrešan način artikulacije za glasove s, z, c, l, k, g, koji se rano javljaju to onda zahteva logopedski tretman i ranu korekciju, kako bi izbegli automatizaciju pogrešno izgovorenog glasa.

Da li roditelji mogu sami da uvežbaju izgovor određenog glasa?
Ne. Ovo se ne savetuje, jer se vrlo često dešava da nestručnim radom dolazi do još većeg problema. Lakše je naučiti glas koji dete nema, nego korigovati pogrešno naučen. Obavezno se konsultujte sa logopedom i, ukoliko želite da vežbate sa svojim detetom, logoped će organizovati i voditi taj rad.

Zašto dete neće da vežba sa roditeljima?
Uvežavanje izgovora glasova često je zamoran proces za dete. Ukoliko nije organizovan na zanimljiv, i njemu prilagođen način, obično dolazi do otpora. Logoped je stručnjak koji to ima u vidu i poznaje metode za prevazilaženje ovog problema.

Imate još neko pitanje? Pitajte logopeda!

Pozovite nas i zakažite besplatan pregled Logopedsko-edukativni centar Moja prva reč se nalazi u centru Zemuna, Magistratski trg 5/2.