Kasno progovarenje kod dece može da ukazuje na mnoge poremećaje, ali i da bude individualna karakteristika deteta. Da li je dete lenjo ili je u pitanju neki poremećaj, česta je dilema roditelja vezana za razvoj govora. Najčešći jezički poremećaj za koji se vezuje kasno progovaranje je razvojna disfazija.
Šta uopšte smatramo kasnim progovaranjem? Izraz progovaranje podrazumeva da dete koristi reči u funkciji komunikacije. To svakako nije dečije brbljanje (baba, tata, mama..) koje se javlja pre prve godine. Dete je progovorilo onog momenta kada smisleno i svrsishodno koristi reči, a to je između 12-18 meseci, a ubrzo zatim dolazi do kombinovanja izgovorenih reči i udvajanja u proste rečenice („daj to“, „ide papa“ „nema kapu“, „beba kupa“).
Ukoliko do dve godine ne dođe do pojave govora onda kažemo da dete kasni u govorno-jezičkom razvoju. To još uvek ne mora da znači da dete ima razvojnu disfaziju. Disfazija je kompleksan poremećaj sa velikim brojem specifičnih simptoma, a kašnjenje u progovaranju je samo jedan od mogućih. Kasno progovaranje se vezuje i za fiziološko kašnjenje govora, mentalnu retardaciju, autizam, bilingvizam, oštećenje sluha, socijalnu deprivacija, tako da u početnim fazama dolazi do preplitanja simptoma i sumnje na neke od njih. Vrlo bitno je što ranije prepoznati razvojnu disfaziju i odmah početi sa adekvatnim logopedskim tretmanom, jer ova deca nisu u stanju da spontanim razvojem usvoje maternji jezik. Sa razvojem se kašnjenje samo povećava i dolazi do razvoja sekundarnih simptoma kao posledice neadekvatne verbalne komunikacije i socijalizacije deteta.
Kako bi što bolje razumeli razvojnu disfaziju i na vreme je prepoznali dajemo vam sve potrebne informacije o disfaziji kao i uputsta i mogućnosti za lečenje.
Šta je razvojna disfazija i kako nastaje
Razvojna disfazija je jezički poremećaj sposobnosti da se razume, izrazi i formuliše jezička misao. Ova deca pokazuju znatno jezičko kašnjenje u odnosu na svoj kalendarski uzrast i intelektualni kapacitet. Stepen izraženosti teškoće može biti različit i kreće se od potpunog odsustva govora (alalija) kod deteta od dve-tri godine do naizgled normalnog govora sa teškoćama u čitanju i pisanju kod školske dece. Kod neke dece su više naglašene teškoće u govoru dok je kod drugih je izraženo nerazumevanje jezičkih sadržaja. Ova deca obično imaju odložen početak govora do druge ili treće godine, a potom se sporo i teško usvajaju reči, imaju teškoću njihovog udvajanja u prostu rečenicu do tri godine ili kasnije. Za komunikaciju obično koriste pokazni gest, mimiku ili nađu način kako da izraze svoje osnovne potrebe neverbalnim putem. Kada krene razvoj govora on je spor i nepravilan. Izgovor glasova je neadekvatan za uzrast pa često dolazi do pojave da neke glasove koje mogu izgovoriti zamenjuju sličnim u rečima, menjaju redosled glasova, reči skraćuju ili im daju potpuno novu formu. Ove greške su česte i zadržavaju se veoma dugo, prisutne su i u predškolskom uzrastu. Usvajanje novih reči je sporo, imaju oskudan rečnik, uglavnom koriste imenice i glagole ali sa nepravilnim nastavcima za rod, broj, padež, množinu i vreme.Verbalna produkcija je uopštena i oskudna. Imaju teškoće u usvajanju i upotrebi predloga, priloga, zamenica, složenih reči sa prefiksima i sufiksima. Rečenice su kratke i agramatične zbog nedovoljnog razumevanja gramatičkih pravila i njihove generalizacije. Govor za širu sredinu je teže razumljiv zbog loše artikulacije glasova, nepravilno izgovorenih reči zbog zamene ili izostanka pojedinih glasova, i neadekvatne gramatičke strukture rečenice. Imaju teškoću da se prisete određene reči kao i problem organizacije jezičkog sadržaja. Često je prisutna nemogućnost produbljivanja dijaloga i prepričavanja prošlih događaja na predškolskom uzrastu. Imaju problem uviđanja veze glas-slovo što usporava usvajanja procesa čitanja i pisanja. Njihovo razumevanje govora je više ili manje narušeno, nekada neprimetno. Kod dece koja imaju naglašen problem razumevanja jezika može doći i do blažih poremećaja socijalizacije. U početnim fazama se ne odazivaju na ime, teško izvršavaju naloge, mogu da se jave eholalije tj.ponavljanje govora odraslih jer ne razumeju jezički sadržaj. Učenjem uspevaju da savladaju ove teškoće i obično se nerazumevanje vezuje za složene i apstraktne jezičke sadržaje. Jezički razvoj ide sporo i nepravilno, a kod deteta je prisutan ogoman napor da se verbalno izrazi. Vrlo često ova deca podsećaju na strance koji pokušavaju da govore jezik sredine u kojoj se nalaze.
Razvojna disfazija je složen poremećaj razvoja jezika sa dva tipa ispoljavanja:
- razvojna disfazija ekspresivnog tipa – u kome preovladavaju teškoće verbalnog izažavanja dok je razumevanje dobro ili blago narušeno.
- razvojna disfazija receptivnog tipa – u kome preovlađuju teškoće razumevanja verbalnog sadržaja i upotrebe jezika.
Uzroci nastanka razvojne disfazije
Tačni uzroci nastanka razvojne disfazije nisu poznati. Možemo reći da ovo nije poremećaj koji je uslovljen nekim neurološkim oštećenjem, smanjenim intelektualnim mogućnostima, oštećenjem sluha, bilingvizmom, autizmom. Iz niza istraživačkih radova dolazimo do zaključka da ova deca nemaju dobar jezički kapacitet zbog funkcionalnih problema, netipične dominaciji hemisfera kao i nedovoljne specijalizovanosti i zrelosti određenih delova mozga koji su zaduženi za razvoj složenih jezičkih struktura. Praktična iskustva ukazuju da gotovo kod sve dece postoji prisustvo jednog ili više štetnih faktora tokom trudnoće, porođaja i prvih meseci života. Uglavnom su oni udruženi i značajni za pojavu jezičkih poremećaja (održavana trudnoća uz upotrebu lekova, hormonski poremećaji, stres, fizička i psihička trauma, težak i produžen porođaj sa periodima nedostatka kiseonika, rane infekcije bebe i bolnička lečenja). Takođe je moguća i genetska veza da je u porodici bilo slučajeva sa sličnim ili češće sa blažim simptomima i da dolazi do nagomilavanja genetski opterećenog materijala. Vrlo često imamo i podatak o nedovoljnoj jezičkoj stimulaciji ove dece u ranim fazama razvoja koja je mogući okidač. To su najčešće deca koja u prvim godinama života veliki deo vremena provode uz tablet, telefon, TV. Prve tri godine života deteta su ključne za razvoj finih neuroloških struktura i funkcija. U ovom periodu uticaj sredine je vrlo značajan na njihovo formiranje. Neke od štetnih faktora ne možemo izbeći ali postoji veliki broj koji se može sprečiti ili bar na vreme prepoznati a sve u cilju rane dijagnostike i tretmana poremećaja.
Razvojna disfazija ili autizam
Često dolazi do preplitanja simptoma ova dva poremećaja posebno je to naglašeno ukoliko je u pitanju razvojna disfazija receptivnog tipa. U oba poremećaja je prisutno nerazumevanje, neodazivanje na ime ime do dve godine, preterana aktivnost i loša pažnja, nepostojanje verbalne komunikacije, često ponavljanje jezičkog sadržaja, poremećaji ponašanja… Osnovna i najbitnija razlika je u tome što je razvojna disfazija isključivo jezički poremećaj i postoji deficit verbalne komunikacije dok je neverbalna komunikacija i socijalizacija relativno dobra. Autizam podrazumeva poremećaj verbalne i neverbalne komunikacije kao i poremećaj socijalnog reciprociteta. Navodimo po stavkama sve bitne karakteristike koje razlikuju ova dva poremećaja. Međutim, moramo imati u vidu da je svako dete kompleksna individua za sebe i da nije moguće dijagnostikovati neki poremećaj na osnovu par prepoznatih simptoma. Neki simptomi mogu da postoje ali da nužno ne znače da dete ima dati poremećaj. Takođe neki simptomi se javljaju pre a neki kasnije.
Razvojna disfazija
- postoji makar površan neverbalni kontak i vidno interesovanje za socijalnu sredinu
- u najvećem broju slučajeva prisutna je neverbalna komunikacija kojom ostvaruju delimičnu socijalizaciju (gest, mimika..)
- igra deteta je smislena i odgovara uzrastu
- izvršava jednostavne naloge, ukoliko je narušeno razumevanje oslanja se na pokazni gest
- adekvatno koristi predmete koji ga okružuju
Autizam
- nema neverbalnog kontakta niti interesovanja za socijalizacijom
- igra deteta nije adekvatna, selektivno bira aktivnosti u kojima je preterano dugo ili samo površno, razbacuje igračke i predmete ili se jako vezuje na njih bez aktivne igre
- preterano insistira na rutinama i navikama po pitanju svih aktivnosti
- upotreba predmeta iz okoline nije adekvatna, često ima specifična interesovanja i aktivnosti, česte stereotipne radnje
- ne izvršava naloge ni uz podršku gesta
Razvojna disfazija i prognoza
Prognoza razvojne disfazije zavisi od nekoliko faktora, a to su težina izraženosti simptoma, oblik disfazije, vreme kada je dijagnostikovana i način tretmana. Na stepen i oblik disfazije malo možemo da utičemo ali je veoma bitno na vreme uočiti njeno postojanje i obezbediti detetu adekvatan tretman jer to onda utiče na pozitivan ishod. Detetu pružamo mogućnost da nauči maternji jezik i njegovu upotrebu i da u potpunosti razvije svoje biološke potencijale. Tretman je potrebno započeti što ranije sa uočavanjem prvih simptoma a najkasnije u drugoj i trećoj godini života i mora biti prilagođen svakom detetu pojedinačno, zavisno od teškoća koje ima. Bitna karakteristika poremećaja je da ova deca nisu u stanju da spontanim razvojem usvoje maternji jezik. Njihov jezički razvoj mora proći kroz procese učenja i logopedskog tretmana kako bi ovladali upotrebom jezika posebno njegovim složenim funkcijama. Ukoliko se ne tretira rano i adekvatno jezičko kašnjenje i zaostajanje deteta se povećava i dolazi do razvoja sekundarnih poremećaja zbog nemogućnosti verbalnog izražavanja i socijalizacije deteta (emocionalnih poremećaja, poremećaja ponašanja ali i do nemogućnosti ostvarivanja intelektualnih kapaciteta deteta). Kasnim uočavanjem poremećaja dete gubi dragoceno vreme za učenje jezika i neće iskoristiti kritičan period za usvajanje jezika u kome se on najlakše uči.
Vežbe za razvojnu disfaziju
S obzirom na kompleksnost poremećaja i način ispoljavanja simptoma vežbe se određuju preciznom i detaljnom logopedskom dijagnostikom. Vežbe moraju biti individualno prilagođene svakom detetu u zavisnosti od tipa disfazije, uzrasta i individualnih karakteristika. Vežbe obuhvataju:
- razvoj fine motorike i koordinacije šake i govornih organa.
- razvoj telesne šeme i lateralizovanosti
- podsticanje auditivne percepcije, detekcije, diskriminacije i memorije
- razvoj imenskog i glagolskog sistema
- razvoj zamenica
- praćenje i razvoj predloga i priloga
- razvoj gramatičkih struktura
- povezivanje iskaza u veće celine
- sistematsko korigovanje govorno-jezičkog nedostatka
- stimulacija razvoja veze glas-slovo
- pripreme za tehnike čitanja i pisanja i samog polaska u školu
Kako se leči razvojna disfazija
Da bi započeli proces lečenja razvojne disfazije neophodno je da dijagnostikujemo sam poremećaj i da isključimo mogućnost postojanja nekog drugog deficita. Dijagnozu razvojne disfazije postavlja iskusan logoped uz konsultaciju i mišljenje drugih stručnjaka:
- Neurološko mišljenje koje će potvrditi da nema deficita.
- Psihološko da je neverbalni potencijal deteta prosečan ili čak natprosečan dok verbalni znatno zaostaje.
- Nalaz ORL koji će isključiti postojanje anomalija i oštećenje sluha.
- Nalaz dečijeg psihijatra koji će isljučiti postojanje psihijatrijskih poremećaja.
Nakon obavljene dijagnostike sprovodi se plan logopedskog tretmana. Sam tretman je intenzivan i dugotrajan, individualno je prilagođen detetu i sistematičan. Sprovodi se uz podršku roditelja ali i svih drugih iz dečijeg okruženja. Na ovaj način sproveden logopedski tretman daje dobre rezultate. Dete ima mogućnost da maksimalno iskoristi svoje jezičke i intelektualne potencijale. Sprečavamo razvoj dodatnih poremećaja i razvijamo dobru socijalizaciju deteta. Uzrast u kome započinjemo tretman izuzetno je značajan jer sa ranim tretmanom prognoza je znatno bolja. Idealno bi bilo raditi ranu stimulaciju jezičkog razvoja, posebno kod dece gde su bili prisutni neki riziko faktori od samog rođenja i sa pojavom prvih znakova kašnjenja u govorno-jezičkom razvoju, javiti se iskusnom logopedu koji će proceniti i dati uputstva za dodatnu stimulacija jezičkog razvoja ili možda uputiti na dijagnostiku zbog sumnje na neki poremećaj.
Najčešća pitanja roditelja
Da li dete sa razvojnom disfazijom može nesmetano krenuti u školu?
Dete koje ima razvojnu disfaziju može da prati nastavni plan i program. Bez obzira na kompleksnost razvojna disfazija može da ima dobru prognozu. Ukoliko se tretman započne rano i ukoliko je on sistematičan i intenzivan dete može da nauči jezik i njegovu adekvatnu upotrebu. Vrlo često se jezičke teškoće zadržavaju i tokom školovanja ali one nisu toliko izražene da bi dete sprečile u školovanju i socijalizaciji. Nekada je potrebno prilagoditi pojedine zahteve i načine učenja kao i proveru znanja ali uz dobru podršku roditelja, logopeda, pedagoga, učitelja, nastavnika dete može u potpunosti da razvije svoje intelektualne ali i jezičke potencijale.
Da li je svako kašnjenje progovaranja razvojna disfazija?
Nije. Ukoliko kašnjenje nije značajno tj. dete progovara sa 18 meseci do dve godine, zatim se javlja veliki broj reči koje se brzo usložnjavaju u prostu rečenicu verovatno je bilo samo fiziološko kašnjenje koje se gubi zbog brzog napretka u govorno-jezičkom razvoju što nije slučaj kod razvojne disfazije, čiji napredak je vrlo spor i težak.
Kako je moguće da dete prosečne ili natprosečne inteligencije nema mogućnost spontanog razvoja govora?
Razlog tome je smanjen jezički kapacitet za spontano usvajanje jezika. Roditelji su često zbunjeni ovom pojavom da dete ima dobar ili čak natprosečan intelektualni potencijal ali da pokazuje jezičko kašnjenje. Ovo je u suštini i osnovna karakteristika razvojne disfazije da pored dobre inteligencije ne postoji kapacitet za spontano usvajanje maternjeg jezika. Još postoje greške nekih stručnjaka koji smatraju ukoliko su otklonjeni organski uzroci da će dete samostalno progovoriti kada za to bude spremno. Međutim to se kod disfazije ne dešava. Oni nekada i progovore spontano ali je taj razvoj govora nepotpun i nepravilan. Često se dešava da neka deca bolje znaju strani jezik (engleski) nego maternji. To su deca koja su bila više stimulisana i izložena tom jeziku često putem medija (telefon, tablet, TV) nego maternjem za koji im je bio potreban intenzivan podsticaj u kritičnom periodu za razvoj jezika.
Imate još neko pitanje?
Pozovite nas i zakažite pregled Logopedsko-edukativni centar Moja prva reč se nalazi u centru Zemuna, Magistratski trg 5/2.
ZAKAŽITE BESPLATAN PREGLED