Najranija prevencija dislalije se odnosi na period trudnoće u kome buduća majka mora da vodi računa o svom psihofizičkom zdravlju. U tom periodu mogu da nastanu anomalije govornih organa kao i neuroloških struktura pod dejstvom nekih štetnih uticaja sredine.
Posle porođaja veoma je važno dojenje bebe jer ono pozitivno utiče na formiranje govornih organa. Takođe ne smemo zaboraviti ni emotivni kontakt koji se tada ostvaruje između majke i deteta a koji pozitivno utiče na govor i komunikaciju uopšte.
Stimulaciju pravilnog izgovora glasova radimo sa dva aspekta: motoričkog i auditivnog.
- Vežbe za razvoj motorike govornih organa
Sa pojavom prvih zuba detetu je potrebno dati čvršću hranu kako bi stimulisali mišiće za žvakanje i pripremili ih za složenu funkciju govora. Upotreba blendirane hrane, gumene cucle i varalice ima negativan uticaj na razvoj motorike govornih organa koja je u direktnoj vezi sa pravilnim izgovorom glasova. Sisanje prsta takođe loše utiče na pravilan izgovor mnogih glasova jer dovodi do deformiteta vilice, zuba i položaja jezika. Da bi smo sprečili ovu pojavu dečiju pažnju treba skrenuti na spoljašnje aktivnosti a prstiće uposliti, dati im neku igračku, aktivnost….
Snagu i pokretljivost govornih organa možemo postići kroz brojne igrice i aktivnosti koje zahtevaju pokrete jezika, usana i vilice. To treba da budu spontane, svakodnevne aktivnosti kroz osmišljene igre. Detetu pokazujemo koje sve pokrete može da izvodi naša vilica, usne i jezik (napred, nazad, gore, dole, u stranu).
Neke od igrica su:
– ko više može da otvori usta, da ih napući u poljubac ili razvuče u osmeh,
– plaženje jezika, u jednu pa u drugu stranu
– podizanje i zadržavanje jezika na nepcu, možemo da brojimo i da se tako takmičimo.
-pravimo palačinku jezikom-savijamo ga na dole, gore i u stranu,
– oblizujemo se kao maca, donju pa gornju usnu,
– pravimo bombonicu-jezikom dodirujemo unutrašnju stranu obraza i tako naizmenično
-dajemo detetu veliku lizalicu kako bi istezalo jezik,
– klokoćemo, jezikom o nepce, kao konjski kas,
– cokćemo, jezik je dole iza donjih sekutića,
– grickamo donju pa gornju usnu,
– duvanje balona od sapunice, papirića, trubica, sveća
– pijenje tečnosti na cevčicu kao i obrnut proces duvanja kroz istu da se prave mehurići, pozitivno utiču na pravilan izgovor glasova.
Vežbe radimo sporo pa brzo. Pojedinačno pa naizmenično kako bi postigli preciznost pokreta jezika. Radimo dok je to detetu zanimljivo (par minuta). Koristimo kontekst i situaciju u kojoj možemo da izvodimo vežbe što spontanije i zanimljivije.
Zbog neurološke prezentacije motorika prstiju i govornih organa su u bliskoj vezi pa su neophodne i aktivnosti koje podrazumevaju fine pokrete ruku ( mase za modeliranje, bockalice, uklapalice, perlice i sl.)
- Vežbe za razvoj fonemskog sluha
Razvoj fonemskog sluha je bitan za pravilan izgovor glasova ali i za kasnije procese čitanja i pisanja. Ukoliko dete ne razlikuje pojedine glasove ne može ih ni pravilno izgovoriti. Ovaj proces se postepeno razvija pa ga tako i stumulišemo. U ranom uzrastu detetu skrećemo pažnju na zvuke iz okoline a kasnije tražimo da ih samo prepozna i vezuje za određeni predmet, biće ili pojavu. Potom tražimo da imitira različite zvukove, životinje, predmete, muzičke instrumente. Na uzrastu od 4-5 godina možemo se igrati igrica na slovo, na slovo i drugih koji zahtevaju detekciju i diskriminaciju pojedinih glasova u rečima. Na primer, kada čuješ glas K u izgovorenim rečima tapši. Ili ponudimo 2-3 predmeta na slici pa da dete kaže u kojoj reči ima glas G. Detetu treba prvo ponuditi glasove koji su lakši, tj. koji se prvi razvojno javljaju pa kada njih savlada idemo na teže. ( Prema tabeli razvoja glasova).
Deca predškolskog uzrasta mogu da vežbaju analizu glasova u rečima kao i sintezu reči od izgovorenih glasova. Mogu da pogode koji glas je na početku, u sredini i na kraju reči. Da izbroje koliko glasova ima određena reč. Deca ne moraju da znaju slova ali izgovorenog glasa moraju biti svesni. Možemo zapisivati to šta je dete izgovorilo i dete će se spontano zainteresovati za pisanje i čitanje.
Pravilan govorni uzor je veoma bitan za formiranje pravilnog izgovora deteta. Detetu se ne treba obraćati nepravilnim govorom, tepanjem jer time kočimo njegov govorni razvoj. Dete u ranom uzrastu ne može pravilno izgovoriti sve glasove zbog motorne nespretnosti govornih organa ali treba da sluša pravilan izgovor kako bi vremenom moglo da se koriguje i svoj izgovor približilo odraslom govorniku.
Kod neke dece izgovor glasova je otežan i sporo se razvija pa se u tom slučaju neophodno javiti logopedu. Lakše je izazvati i postaviti glas koji dete nema nego korigovati pogrešno naučeni. Pravilan izgovor glasova utiče na kompletan jezički razvoj ali i na procese socijalizacije kao i na emotivni razvoj deteta.