Mucanje je možda i najpoznatiji govorni poremećaj i lako se prepoznaje zbog karakterističnog govornog efekta. Govor je najlakše poljuljati u vreme dok još nije automatizovan, pa je logično što se mucanje najčešće javlja između druge i treće godine života. To je period intenzivnog razvoja govora u kome se dete sreće sa mnoštvom novih reči. Zbog nedovoljne spretnosti u komunikaciji, deca vrlo često netečno govore, zastajkuju u govoru, ponavljaju početne glasove, slogove u reči ili čitave reči i time kao da sebi daju više vremena u procesu selekcije adekvatnog izraza. To je normalna i vrlo česta pojava u ovom uzrastu ali nipošto nije mucanje. Ukoliko okolina neadekvatno reaguje, požuruje dete, ispravlja ga, kritikuje, dete počinje govor da doživljava kao neugodu i onda je na putu razvoja mucanja.
Drugi kritičan period moguće pojave mucanja je period između četvrte i pete godine. U ovom periodu dete počinje intenzivnije društveno živeti i više se interesovati za događaje oko sebe. Mašta se intenzivno razvija, stalno nešto zapitkuje. Odrasli često nemaju vremena i strpljenja za učestala zapitkivanja, ispoljavaju nervozu i nestrpljivost prema dečijem oklevanje u govoru, kritikuju ih, ispravljaju, kažnjavaju…Sve to pojačava dečiju nesigurnost, ono fiksira pojedine reči na kojima zapinje, pa ako mu je govor slaba tačka do mucanja ga deli samo jedan korak.
Zamuckivanje u govoru se zapaža kod velikog broja dece i smatra se normalnom pojavom koja je prolazna sa sazrevanjem i usklađivanjem mišljenja i govora. Ova pojava se naziva FIZIOLOŠKO MUCANJE.
Ako kod svog deteta primetite neke znakove mucanja treba što pre da potražite pomoć i savete logopeda. Do tada nastojte slediti navedene upute:
Prvo i osnovno, ne skrećite pažnju detetu na vlastiti govor, ne ispravljajte ga, ne upozoravajte. Pravo mucanje nastaje onog momenta kada dete postane svesno svog problema i sebe kao osobe koja muca. Nikada ne koristite reč mucanje pred detetom.
Osigurajte detetu mir. U porodici podržavajte toplu ugodnu atmosferu sa što manje uzbuđenja, negativnih ali i pozitivnih. Izbegavajte pred detetom bilo kakve rasprave i svađe. Ne dopustite mu da gleda uzbudljive sadržaje na tv, telefon…
Čitajte mu lagane i vesele priče smirenim tonom i laganim tempom. Omogućite mu da što više sluša smiren i ugodan govor. Pevajte i recitujte zajedno.
Igrajte se sa detetom, forsirajte neverbalne zadatke (crtanje, sklapanje, seckanje..)
Ne ispitujte dete i smanjite zahteve koji uključuju verbalni odgovor. Neka dete govori samo onda kada samo inicira komunikaciju.
Posvetite se detetu. Možda ste mu nedostajali ili niste bili dovoljno prisutni. Uvek mu se obraćajte sa blagim i smirenim glasom. Ne pratite zabrinuto svaku dečiju reč. Ono će to brzo primetiti. U porodici mora postojati određeni režim života i rada. Dete mora imati ustaljen redosled svojih aktivnosti. Dovoljno sna, vremena za igru i drugare.