Da bi dete izgovorilo neku reč neophodna je određena zrelost govornih organa tj. Zrelost mišića jezika i usana kao i mogućnost kontrole udisaja i izdisaja.
Osnov za ove vežbe je žvakanje koje dete treba da savlada do desetog meseca. Dete mora da nauči da grize, žvaće i guta i na taj način prirodno dostiže određen razvoj motorne spretnosti za izgovor reči. Upotreba blendera je prihvatljiva samo u prvim mesecima uvođenja čvrste hrane. U kasnijem uzrastu se može koristiti povremeno ali nikako kao osnovni način hranjenja. Na sličan način nepovoljno deluju flašice i dude. One dovode do pogrešne postavke jezika i usana, hipotonije mišića jezika i njegovo ispadanje van usta. Njihova upotreba se svakako treba ograničiti na period do godinu dana.
Za stimulaciju sazrevanja ovih organa možemo predložiti vežbice u kojima se angažuju usne i jezik. Tako možemo pokazati detetu kako da pući usne i šalje poljubac ( mali- lagano da sastavi usne sa malom napetošću i veliki- da jako napući usne, da bude čujno). Da razvlači usne u široki osmeh pa da ih opet napući. Grickamo usnu, donju pa gornju. Pokažemo detetu pokrete jezikom u svim pravcima ( oblizivanje, plazenje, na gornju, na donju usnu, dodirujemo unutrašnju stranu obraza, podižemo jezik na nepce i klokoćemo). Možemo povremeno koristiti i velike lizalice koje dete ne može staviti usta nego mora da liže jezikom i tako ga isteže. Dajte detetu da pije na cevčicu, a kasnije može i da duva kroz nju. Neka duva balone od sapunice, papiriće i svećice. Duvajte u trubice.
Vežbe za razvoj slušne percepcije
Da bi dete govorilo pored navedene zrelosti motorike govornih organa neophodna je i razvijenost slušne percepcije. Iako je čulo sluha u velikoj meri razvijeno i pre rođenja, postoje određene fine strukture koje moraju da se dovoljno razviju da bi dete moglo čuti razliku između pojedinih glasova našeg jezika. Kao i kojim kombinacijama glasova se dobija određena reč. Zatim redosled tih glasova u samoj reči. Ovo je veoma složen proces i neka deca ga ne uspevaju samostalo savladati pa im je neophodna pomoć logopeda.
Dete je potrebno naučiti da sluša i da razlikuje različite zvukove. Skrećite pažnju detetu i usmerite ga da sluša zvukove iz okoline: auto, sirena, zvuk aviona, zvona na ulaznim vratima, telefon, škripa vrata, lavež psa, cvrkut ptica…igrajte se sa zvečkama i muzičkim igračkama uz imitaciju raznih tonova, igrajte se kratkih ritmičkih recitacija, pevajte pesmice. Varirajte ritam i tempo pa neka dete pokuša sa imitacijama.
Uz zvučnu stimulaciju je potrebno i pokazati šta je to, da dete vidi. Po mogućnosti i da opipa kako bi imalo što celovitiji doživljaj te pojave. Govorite izražajno sa detetom, varirajte svoj glas od tihog do glasnog, brzim i sporim tempom.
Budite stpljivi i optimistični, radujte se svakom dečijem pokušaju da nešto verbalizuje, ta vaša radost mu je najveća nagrada i bitan motiv da progovori.