Zbog lakšeg prikaza vežbe možemo podeliti u nekoliko grupa, i na taj način ćemo vam ih i prezentovati. Njihova upotreba je sveopšta i možemo reći da bi to trebala biti praksa dobre stimulacije i odgoja dece.
- Vežbe opšte motorike
Da bi se dete dobro razvijalo mora biti motorički aktivno. Deci je potrebno dati prostor i vreme da se što više kreću, ne sputavati njihovu potrebu za puzenjem, hodanjem, trčanjem, skakanjem, penjanjem, čučanjem i svakom drugom aktivnošću koju pokušaju. Treba im dozvoliti da što više samostalno izvode te radnje, samo kada je baš neophodno pomoći im. Poznato nam je da su deca kad prohodaju fascinirana svojim hodom i da su stalno u pokretu, da nešto nose, vuku, guraju. I ako nam se čini da je to sve za njih naporno ne treba ih sputati u tim aktivnostima jer je to veoma korisno za njihov dalji razvoj. To je njihov način vežbe i odlične motorne stimulacije koja je osnov daljeg razvoja. Oni na taj način nauče da je nešto teško ili lako, veliko-malo, gore-dole, tu-tamo, nauče da odmere svoj pokret i da ga prilagode zadatoj radnji. Izbegavajte upotrebu kolica i sličnih guralica kada je dete već prohodalo i želi da hoda i trči, tj.vežba. Deca na taj način sami stimulišu svoj razvoj i uče. Dozvolite im da se penju, skaču, vrte, prevrću, idu napred, nazad u stranu..
Uvodite igre sa loptom, neka je šutaju, bacaju, hvataju. Možete koristiti lopte različite veličine kako bi uočili razlike. Svaki pokret neka prati i izgovorena reč. Govorite melodično, veselo, izražajno, to je odličan način jezičke stimulacije. Npr.: „Baciii!“ , „Opaa!“, „ Daj!“, „Uuu padee!“, „Gooo!“, „Trčimooo!“ ….
Dajte detetu da samostalno jede, da drži kašiku, viljušku, da samo pere ruke, zube, umiva se, oblači i svlači. Znamo da dete u ovom uzrastu ne može u potpunosti izvršiti ove radnje ali mu moramo dati da vežba, da nauči a mi kasnije ukoliko je to potrebno možemo završiti započetu aktivnost. Nemojte zanemariti ni zajedničke aktivnosti u raspremanju stana i u kuhinji. Deci to prija jer dele sa vama aktivnost, a ujedno vežbaju i uče. Naravno opet svaku radnju prate reči, šta radimo i kako se to zove. Dajte detetu da oseti mokru i suvu krpu, hrapavi sunđer, dajte mu da briše, neka sipa vodu u čašu, tako se igra i uočava razliku da je puna ili prazna. Dajte mu povrće, voće, da opere, i/ili stavi u činiju. Dajte da vidi i opipa brašno, šećer, so, pirinač…Neka proba ukus različite hrane a vi mu kažite da li je to slano, slatko, kiselo, ljuto, gorko. Dete neće sve ove pojmove odmah naučiti ali je vrlo bitno da ih ima u svom iskustu. Čestim ponavljanjem ovih situacija dete ih uči i počinje spontano da koristi bilo kao radnju ili reč. Često dolazi i do novih kostrukcija koje samo otkriva na osnovu dobre stimulacije.
Možete se igrati sa kockama, slaganje u visinu, dužinu, po boji i sl. Koristite bockalice, uklapalice, klikere, perlice da niže, pertlice da provlači, makazice, bojice da šara po papiru ili koristite krede. Razvijajte interesovanje za slikovnice. Za početak neka to budu male sa debljim listovima koje ćete listati i nešto pokazati prstom, npr.“ To je maca“, „ Kuca jede“ , „Beba plače“… Zatim vi pitajte dete :„ Gde je maca“? Sačekate i ukoliko ne dobijete odgovor sami ga dajete i pokazujete prstom „ To je maca“. Nastavljamo sa kratkim pitanjima i odgovorima.
Uvek imajte na umu da je dečija pažnja u ovom uzrastu kratka i da će im brzo dosaditi određena aktivnost. Imajte razumevanja i pustite dete na sledeću njemu zanimljivu aktivnost u kojoj ga možete pratiti i nešto naučiti.