Veoma bitna faza za razvoj govora je i period brbljanja i slogovnog udvajanja iz koga će se vremenom razviti reči. Iskoristite ovaj period i stimulišite dete da se glasa i što više brblja. Spontanu vokalizaciju podržavajte uz osmeh i hrabrite ga da to ponovi. Budite mu u vidokrugu i „razgovarajte“ kao sa odraslim govornikom. Možete imitirati njegovo brbljanje tako što ćete za detetom ponoviti izgovoreno, a ono će težiti da vas imitira i na taj način će se kod deteta učvrstiti ta produkcija i postati svesna i voljna. Zatim izgovoreno brbljanje vezujemo za reč na koju liči pa tako izgovoreno ma-ma povezujemo sa mamom na način da je pokažemo i ponavaljamo reč. Ili reč pa-pa za pozdrav rukom koji imitiramo i izgovaramo reč papa. Tako da te kratke izgovore pretvaramo u reči sa značenjem za određene predmete ili bića. Pa tako av-av vezujemo za kucu koju pokazujemo i motivišemo dete da ponavlja taj izgovor kako bi se učvrstila veza predmeta i izgovorene reči. Vremenom uz ovaj izovor av-av dodajemo i reč kuca, pas i laje. Pa onda proveravamo razumevanje i proširujemo komunikacuje tako što dete pitamo: „Ko je to“? , „Kako kaže kuca“? Možemo izgovor mau koristiti za macu, pi-pi za pile, ko-ko za kokošku.
Uz sve ovo kada god je moguće uključite i čulo vida i dodira. Pružite mu priliku da vidi i opipa bića i predmete za reči kojim ga učite. Na ovaj način dete stiče pune i celovite pojmove kojima može praviti nove konstrukcije i uspešno ih koristiti u svim situacijama.
Dete treba učiti da uoči veličinu, oblik i boju nekog predmeta. Dobro uočavanje vizuelnih razlika pozitivno utiče i na jezički razvoj. Pokazujte detetu predmete jakih boja, razvrstavajte predmete po boji, veličini. Tražite da dete pronađe iste predmete. Iz grupe predmeta da izdvoji imenovani. Imenujte boje i koristite reči da je nešto veliko ili malo ali nemojte insistirati na tome jer će dete spontano posle određenog perida samo početi koristiti reči koje je često slušalo.